Dragi moji, prosvetljeni, visokoumni dobroinformisani prijatelji!
Kao Boga vas molim, popustite malo. Moj usporeni i uspavani mozak ne moze da prati brzinu informacija koje nam svakodnevno prosledjujete. Pljackaju nas, lazu nas, otimaju i guraju raju u propast, placaju sendvice za glasove, reketiraju postene privrednike. To sam shvatila.
Izadjite, dignite glas, pobunite se protiv toga. Objasnite i prosvetlite glupu srpsku raju, kako to zive oni tamo, koje vi sluzite, cije budzete sa zadovoljstvom punite. Naucite nas da i mi budemo kao oni, cije civilizacijske tekovine pocivaju trenutno na vasem znoju, a ranije na krvi i znoju necivilizovanih, primitivnih nizih rasa. Ne samo na krvi i znoju, na prirodnim bogatstvima i svemu sto imaju. Jer, sta ce njima to kad su primitivni, dajte nama koji smo gladni tih kulturnih dostignuca. Dajte nam vase da mi napravimo nase, a posle da vam objasnimo kako i vi treba to da imate. Dakle, dragi prijatelji, pobunimo se zajedno, isprdajmo sto je moguce cinicnije svaki pokusaj da budemo svoji.
Dokazimo da su oni glupi. Na zalost, to nuzno ne znaci, da smo mi pametni, ali isprdajmo ih toliko da se ne cuju. Prosvetlimo primitivni narod, objasnimo im da novac za koji rade nije dovoljan, da im je bolje da dostojanstveno pomru bez te milostinje. Objasnimo im da ponosno treba svojoj deci da objasne da danas nema rucka jer oni nece da rade u fabrikama koje ih nisu dostojne. Objasnimo im da treba da pobegnu, kao sto smo i mi pobegli iz zemlje u kojoj se gladni tuku za pilice u LIDL-u. Ovde gde smo mi, u LIDL-u se ne tuku, dostojanstveno stojimo u redu da bismo kupili jeftine GMO pilice. Udobno smo smesteni po njihovim skladistima, fabrikama, hladnjacama, gradilistima… i dostojanstveno primamo svoje velike plate, koje opet damo njima za njihove udobne sobe (koje delimo sa jos nekoliko srecnika).
Naucimo ih da je negde trava zelenija, da ima lepse od Kopaonika, Zlatibora, Tare, da negde ljudi ne slusaju narodnu muziku i ne igraju kolo, ne vesele se na svadbama, nego civilizovano plesu, a posle ih ispod stola zgrnu, oduzete od alkohala. Naucimo ih da ne treba da seju svoje njive, da su sljivici prevazidjeni. Naucimo ih da treba da hrle ka dostojanstvenijem zivotu, tamo gde se Teslina i Pupinova dostignuca cene. Naucimo ih tako sto cemo citirati Mesu, Andrica, Duska Radovica, a Santica nemojmo, jer tamo sunce ipak bolje grije………
Good company in a journey makes the way seem shorter. — Izaak Walton
Dnevna doza gastarbajtera 